Gužve na nedavnom Sajmu automobila u Beogradu i rekordna kupovina četvorotočkaša potvrdile su još jednom da će se prosečni Srbin, mnogo čega odreći, ali ne i sopstvenog vozila. Ne odustaju naši vozači od volana ni zbog svakodnevnih gužvi u saobraćaju, papreno skupog benzina, ogromnih kazni i za najmanje prekršaje, svakodnevne muke oko nalaženja parking mesta. Ipak, poštujući i želju da se ne „gura u krcatim autobusima“, da se za vikend skokne do sela, da se na zimovanje ili letovanje ode kolima, prosta računica potvrđuje da svi oni koji prelaze do 5.000 kilometara godišnje, imaju, pogotovo u gradovima, alternativu na dohvat ruke. Za kupovinu novog automobila, u proseku, naš vozač izdvaja 10.000 evra. Ako ga vozi na posao, udaljen ne više od 10 kilometara svakog radnog dana (oko 250 dana), a za vikende (104 dana) i godišnji odmor (24 dana) prevali još 2.000 kilometara dolazimo do brojke od oko 5.000 pređenih kilometara, što znači da je samo za gorivo (prosečnih osam litara benzina na 100 km) potrebno još 960 evra.
Gužve na nedavnom Sajmu automobila u Beogradu i rekordna kupovina četvorotočkaša potvrdile su još jednom da će se prosečni Srbin, mnogo čega odreći, ali ne i sopstvenog vozila.
Ne odustaju naši vozači od volana ni zbog svakodnevnih gužvi u saobraćaju, papreno skupog benzina, ogromnih kazni i za najmanje prekršaje, svakodnevne muke oko nalaženja parking mesta. Ipak, poštujući i želju da se ne „gura u krcatim autobusima“, da se za vikend skokne do sela, da se na zimovanje ili letovanje ode kolima, prosta računica potvrđuje da svi oni koji prelaze do 5.000 kilometara godišnje, imaju, pogotovo u gradovima, alternativu na dohvat ruke.
Za kupovinu novog automobila, u proseku, naš vozač izdvaja 10.000 evra. Ako ga vozi na posao, udaljen ne više od 10 kilometara svakog radnog dana (oko 250 dana), a za vikende (104 dana) i godišnji odmor (24 dana) prevali još 2.000 kilometara dolazimo do brojke od oko 5.000 pređenih kilometara, što znači da je samo za gorivo (prosečnih osam litara benzina na 100 km) potrebno još 960 evra.
Ako se zaračunaju i troškovi registracije (oko 200 evra) i kasko osiguranja (300 do 400), redovni servis (100 evra), „sitnije popravke“ (po evropskim istraživanjima u proseku su za vozila ove klase oko 150 evra u prvoj godini eksploatacije), tu je i parking od najmanje 100 evra godišnje, za pranje (jednom nedeljno po 400 dinara) neophodno je još 200 evra.
Našeg „eksperimentalnog“ vozača „častimo“ gumama, presvlakama, a pošto je savestan, uzimamo da ne čini ni saobraćajne prekršaje, ali, ipak, dolazimo do godišnje sume potrebne da se baškari u svom autu, od oko 2.100 evra. Za pet godina (računajući da je naš vozač prodao „polovnjaka“ za teško ostvarivih 6.000 evra) ukupni troškovi su neverovatnih 15.100 evra.
Šta je alternativa? Nova računica. Ukoliko za odlazak na posao koristite taksi (prosečan start 140, kilometar 55 dinara u Beogradu ne računajući popuste na poziv) za odlazak na posao, treba vam oko 1.200 evra godišnje. Ako svaki vikend i za godišnji odmor koristite rent-a-kar (u „Avaku“ dnevni najam „punta“ je 15, a „seata kordobe“ 25 evra) traba vam oko 2.000 evra (uračunato i gorivo za 2.000 kilometara - oko 200 evra). Dakle, ukupna suma potrebna za godišnju kombinaciju taksi plus rent-a-kar (dodajmo i svih 100 evra za parking) je oko 3.200 evra godišnje.
Računajući petogodišnji period - suma za taksi i rent-a-kar od oko 16.000 evra je za oko 500 evra veća od one koja vam je potrebna za korišćenje sopstvenog automobila.